Znam ljude koji postižu toliko toga uz minimum truda. Poznajem ljude koji ne daju ni delić sebe, a dobijaju ljubav, podršku, oslonac, rame za plakanje i ruku za držanje. Eto, ja ih stvarno poznajem, možda ih čak i viđam svakoga dana. Vidim koliko uživaju što ništa nisu uložili, a ipak imaju više nego ostali. Vidim ih i kako ne cene baš ništa od toga što imaju. Ali nije važno, jer oni ipak imaju. Znam ljude koji bi bili u stanju da malim prstom leve ruke izguraju Sizifov kamen na vrh brega i one koji minut čekaju Godoa i on dođe. Sve im je toliko lako.

     Znam i sebe, ovu moju vrstu, koja mora da uloži ne 100%, nego 101% posto da bi bilo šta u životu dobila. Ne mislim uopšte na poslovne uspehe, mislim generalno na sve. Sve je tako mučno i nedostižno. Porodica, ljubav, normalni odnosi, prijateljstva, ljudski razgovori. Ali moja vrsta nije ljubomorna na Vas kojima je sve poput onog zmaja koga nosi vetar. Meni i onima koji su meni slični je drago zbog Vas.

     Samo ne znam kada će meni postati bar malo lakše…